Da bi se stiglo u ujedinjena sela Garanu (rum. Gărâna, nem. Wolfsberg, mađ. Szörényordas) i Vajdental (rum. Brebu Nou, nem. Weidenthal, mađ. Temesfő), se preko platoa Semeničkog pobrđa (rum. Munții Semenicului, nem. Semenik-Gebirge, mađ. Szemenik-hegység) prvo mora proći kroz Valiug (rum. Văliug, nem. Franzforf, mađ. Ferenczfalva). Svoj nemački i mađarski naziv ovo naselje dobija po caru Franji II. (Franz II., Ferenc II.), koji je, po legendi, iseljenike u Banat ispratio sledećim rečima: „Ne zaboravite dragog Boga, podignite vaše kuće i nazovite vaše naselje po meni.“

29. juna 1793. godine 71 porodica stiže u tada još guste prašume na obroncima Semeničkog pobrđa. Tamo oni podižu svoje brvnare i osnivaju Valiugu. Nepune tri decenije kasnije sledi doseljavanje Sudetskih Nemaca (Deutschböhmen) kao ratnika-seljaka na obronke Semeničkog platoa. Njihov zadatak je bio da razvijaju zemljoradnju, ali i da po potrebi štite jugoistočnu granicu Habzburškog carstva protiv još uvek pretećih Osmanlija.

1872. godine se raspušta vlaško-ilirski pogranični puk sa garnizonskim sedištem u Karansebešu (rum. Caransebeş, nem. Karansebesch, mađ. Karánsebes), što međutim ne ugrožava daljnju egzistenciju Garane i Vajdentala. Čak štaviše, oba naselja početkom 20. veka doživljavaju procvat.

Padom Berlinskog zida i otvaranjem „Željezne ograde“ 1989. godine mnogi stanovnici napuštaju seosku banatsku idilu i vraćaju se natrag u Nemačku, zemlju svojih predaka. Između 1990. i 1992. godine se sve više ljudi iseljava iz sela. Iseljenici se velikim delom doseljavaju u oblast oko Hama (Cham) i Traunštajna (Traunstein) u Bavarskoj (Bayern).

Mesni orguljaš, Sep Irlveg (Sepp Irlweg), koji je sa svojom suprugom muzički uokvirio jednu od poslednjih redovnih nedeljnih božjih službi, budi 1991. godine pažnju mladog filmadžije Tomasa Čiuleja (Thomas Ciulei), tada još studenta na Minhenskoj visokoj školi za film i televiziju (Münchner Hochschule für Film und Fernsehen). Zvuci orgulja i pevanja kroz poluprazno selo ga inspirišu za snimanje dokumentarnog filma „Wie der Vogel am Zaun …“ („Kao ptica pri ogradi …“), u kome se radi o iseljavanju Sudetskih Nemaca iz ovog dvojnog sela.

„Kirva“ (Kirwa, skraćenica od Kirchweih, crkvene zavetine) je jedna od najznačajnijih narodnih svečanosti Sudetskih Nemaca u kasnim jesenjim danima. Pritom uvek dolazi do velikog angažmana Omladinskog udruženja Banat-DA (Jugendverein Banat-JA), koji organizuje grupe sa narodnim nošnjama, narodne plesne ansamble i duvačku muziku. Tako tokom godina nastaje jedna banatsko-švapska sudetsko-nemačka kirva. Deo te tradicije je da se uz pomoć muškaraca usred mesta postavi kirva-stablo, pri čemu hrabrije devojke celo vreme na njemu sede.