Pre nego što se stigne u rudarsko mesto Okne de Fier (rumunski Ocna de Fier, nemački Ajzenštajn/Eisenstein, mađarski Vaske/Vaskő), drugog najvažnijeg nalazišta bakra, gvožđa, obojenih i plemenitih metala u Banatskom pobrđu (Banatului montan), vozi se od putokaznog rudara slikara Tibora fon Botlika (Tibor von Bottlik), kraj puta DN 58B, do manastira Sv. Ilije (Sankt Elias) u bokšanskoj četvrti Vasiovi. Ovaj, Sv. Iliji, gospodaru groma, posvećeni ženski samostan – slika i prilika čuvenog manastira Agapia u Istočnim Karpatima – je bio poznat kao čudotvorni manastir za očne bolesti. Po kazivanju je jedan oslepeli rudar, početkom 20. stoleća, u izvoru prekoputa glavnog ulaza manastirske crkve, koji je danas pregrađen jednom malom kapelom, oprao oči i potom opet progledao.

Kad se taj ženski samostan i kratko potom industrijske ruševine ostave iza sebe, stiže se u mesto Oknu de Fier, koje posetioca pozdravlja nekretninama, u kojima se lako prepoznaje nekadašnja upravna zgrada rudarske industrije. Ovde se nalazila tovarna stanica za rude, koje su žičarom transportovane u pogon za obogaćivanje ruda u Bokši (rum. Bocşa, nem. Bokschan, ređe i Neuwerk, mađ. Boksánbánya).

Najbolje su još očuvana postrojenja za utovar i transport ruda žičarom u otvorenim vagonima do Bokše, gde se nalazio pogon za sinteriranje rude, koji je pokrivao rudnike u Dogneči (rum. Dognecea, nem. Dognatschka, mađ. Dognácska) i Okni de Fier, a gde je pripremano gvožđe za visoke peći u Rešici (rum. Reșița, nem. Reschitza, mađ. Resicabánya) i gde su se i inače iz rudnih sirovina dobijali razni metali i druge korisne rude.

Odmah potom se pojavljuju prve kuće starog rudarskog naselja Okne de Fier, sa tipičnom arhitekturom Banatskog pobrđa. Te kuće imaju izgrađena podzemlja, u kojima se zadržavalo u vrelim letima, kao i gornje spratove, u kojima se provodila zima. Tada, u zimskim danima, se podzemlje koristilo kao običan podrum za čuvanje namirnica.

Raspored kuća u naselju podseća na jednu kombinaciju banatske odbrambene arhitekture, koja se može naći u mestima blizu Dunava. Te kuće, arhitektonski gledano, poseduju jednu snažnu samostalnost i njihova visoka vrednost se uvek iznova prepoznaje. Stoga one sve više postaju omiljeni kupovni objekti dobrostojećih Banaćana, koji kupuju čitave četvrti takvih kuća, koje potom renoviraju manje ili više verno originalnom načinu gradnje, da bi ih koristili kao vikend-kuće.

Okna de Fier poseduje jednu pravu riznicu: privatni muzej minerala 91-godišnjeg nekadašnjeg rudarskog tehničara Konstantina Grueskua (Constantin Gruescu). U njegovoj, nekoliko kvadratnih metara velikoj izložbenoj prostoriji se može videti svaki od preko 250 registrovanih minerala ovog rudarskog pobrđa u Banatu. Među njima ima apsolutno spektakularnih kristalnih formi, kao i vrlo skromnih po izgledu, ali vrednih zbog svoje retkosti; napr. Ludvigit, Dognečait, Varthait, Geteit itd., koji su ovde pronađeni po prvi put.