Gradsko pozorište, koje se nalazilo na zapadnom kraju Marijine ulice, je u obrazovnom životu pečujskog nemačkog građanstva u 19. stoleću igralo veoma važnu ulogu. Međutim, asimilacijom nemački govorećih građana ono u drugoj polovini stoleća gubi publiku, sve dok ga 1868. godine gradsko veće zatvara „radi zaštite mađarskog jezika“.

Time je Pečuj četvrt stoleća ostao bez čvrstog pozorišta i ansambla. Ispod pročelja današnjeg pozorišta stoji natpis „Mađarsko nacionalno pozorište“, odražavajući tako duh onoga vremena. Ono je završeno 1895. g. po planovima arhitektonskog dua Antona Štajnharda (Anton Steinhardt) iz Budimpešte i Adolfa Langa iz Praga. I jedan i drugi su svoje obrazovanje stekli u Beču. Većnica na početku Kiralj-ulice (Király utca) je u vremenu od 1905-1906. g. takođe izgrađena po planovima Adolfa Langa.