Najznamenitija građevina u Satu Mareu je hotel Daćia (Dacia) – ranije hotel Panonija/Pannonia – u gradskom centru, prekoputa Gradskog parka. Ta zgrada stoji na mestu nekadašnje gradske većnice. Početak gradnje je bila 1901. godina. Zdanje je podignuto u secesijskom stilu, pod uticajem radova Edena Lehnera (Ödön Lechner) i sa ukrasnim elementima iz mađarske narodne umetnosti. Ukrasna keramika u zgradi je proizvedena u čuvenoj fabrici Žolnaj (Zsolnay) u Pečuju (Pécs). Zdanje raspolaže sa dve reprezentativne sale, jednom balskom salom i jednom koncertnom salom, u kojoj lokalna filharmonija „Dinu Lipatti“ redovno daje koncerte. Ta sala ima jedinstvenu akustiku, kao i jedinstveno uređenje. Nekadašnji hotel se danas nalazi u veoma lošem stanju.

Pored hotela postoji prolaz, koji vodi do jedne male pijace. U njenom središtu stoji stari gradski vatrogasni toranj, izgrađen 1904. godine. Taj toranj, na koga se može popeti, nudi prekrasan pogled na panoramu grada. Njegovu izgradnju je inicirao rimsko-katolički biskup Đula Meslenji (Gyula Meszlényi). Nedavno renoviran, on spada među atrakcije grada. Ako se ide dalje prolazom, pa onda skrene levo, stiže se do jedne stambene zgrade od cigli. Na požutelim opekama se mogu razaznati olovkama pisana, još jedva čitljiva imena, kao i godine rođenja; ovamo su, prekoputa „Crkve u okovima“, 1944. godine, kada je grad pripadao Hortijevoj (Horthy) Mađarskoj, saterani svi Židovi iz Satu Marea i odavde transportovani u koncentracione logore. Ovi „potpisi“ na ciglama su poslednji znaci života mnogih tih ljudi.